„Frankenštajnova majka“ ili kako je Darvinova teorija otvorila vrata ubijanju sa alibijem

Prva emisija Vavilona u ovoj godini nudi gledaocima jedan mogući pogled na neke od najzanimljivijih naslova koje smo čitali u prethodnoj godini. Autorka emisije Jasmina Vrbavac izdvojila je na prvom mestu Almudenu Grandes, jednu od najboljih savremenih španskih književnica, i njen roman „Frankenštajnova majka“ u izdanju Blum izdavaštva. Knjiga iz neobičnog ugla duševne bolnice govori o vremenu Frankove diktature, a Grandes je jedna od najprevođenijih autorki čija su gotovo sva dela doživela i filmske adaptacije.

Svojevremeno je potpuno nezapaženo kod nas objavljen roman Odrastanje Lulu, po kome je Bigas Luna snimio film. Ovo nije i jedini, ali je svakako najpoznatiji film snimljen po delu jedne od najvećih španskih književnica na prelazu 20. i 21. veka, Almudene Grandes. Priliku da je bolje upoznamo sada nam pruža Izdavačka kuća Blum, objavivši jedan od najintrigantnijih romana prevedenih tokom 2022. godine, Frankenštajnova majka.

Frankenštajnova majka

Ovaj roman je peti deo zamišljenog šestoknjižja o španskom gradjanskom ratu i Frankovoj diktaturi u Španiji. Šesti tom nikada nije napisan zbog prerane smrti Almudene Grandes 2021. godine, ali je i ovo delo od pet stotina strana više nego dovoljno da dočara veličinu poduhvata kao i spisateljskog dara autorke.

Tri naratorska glasa vode čitaoca kroz ovaj grandiozno zamišljen roman koji ocrtava epohu od 1933. do sredine 60-tih godina u Španiji i Evropi. Roman zaokružuje glas psihijatra Hermana, izbeglog na početku Frankovog režima i školovanog u Švajcarskoj, da bi se po povratku u Frankovu Španiju zaposlio u jednoj duševnoj bolnici u Madridu, gde boravi kao pacijentkinja donja Aurora Rodriges Karbaljeira, o kojoj brine medicinska pomoćnica Marija Kastehon Pomeda. Posredstvom ova tri glasa, roman prati veliki broj likova i autentičnih sudbina upletenih u ogromnu tapiseriju koja oslikava začetke i tok jedne diktature u srcu Evrope, prateći životne priče nepoznatih heroja, stradalnika, ali i bezimenih egezkutora, mučitelja i izopačenih dželata.

Frankenštajnova majka je roman nastao na temeljima autentičnog događaja kada je 1933. godine u Madridu pucnjima iz pištolja Aurora Rodriges Karbaljeira usmrtila rođenu ćerku.

Mediji o Aurorinom zločinu

Kao poklonica Frankovog režima i zagovornica eugenike, ideje da se genetski nepodobni ljudi moraju odstraniti zbog dobrobiti društva u celini, donja Aurora je duboko verovala da je ona vlasnica sopstvenog deteta, da joj je stoga dopušteno da o njenom životu odlučuje i da je učinila ispravnu stvar jer je odstranila sopstveno „neuspelo delo“. Na ovaj potez ona se odlučuje kada shvati da ćerka pripada komunističkoj partiji i da joj je politički i ideološki suprotstavljena. Almudena Grandes romanom povlači očiglednu paralelu: dok čitava Španija trpi zbog, pod Frankovim režimom, u osnovi istih eugeničkih ideja po kojima su svi oni koji se ne uklapaju u fašističku ideologiju nepoželjno, trulo tkivo koje valja odstraniti, jednu ženu koja iste ideje otelotvoruje u malome, smeštaju u psihijatrijsku ustanovu. I dok je svima golim okom vidljivo da je hladnokrvni zločin učinjen nad sopstvenim detetom čin osobe s uma sišavše, za iste takve zločine učinjene pod istim izgovorima na makroplanu jedne države koja ubija svoju decu, pronalaze se objašnjenja političkog, sociološkog, religioznog ili sociološkog diskursa. Eugenički principi, proistekli iz navodno krajnje humanističkih ideja rođaka Čarlsa Darvina, Fransisa Galtona, osnivača eugenike, o neophodnosti naučno zasnovanog selektovanja zdravih i naprednih ljudi, lako poprimaju različite maske i alibije u nekim sredinama gde ostaju skrivenije pod terorom racionalizacije: rana prenatalna otkrića bolesti, sprečavanje širenja mentalnih poremećaja kastracijom, kontrola rađanja, smanjenje broja stanovništva, pod izgovorom doprinosa široj zajednici – preko noći postaje put ka najekstremnijim idejama fašizma i nacizma o genetskoj čistoti, postojanju natčoveka, teroru određenih nacija, religija, ideologija.

Čini se važnim uvek iznova se podsećati da ideje eugenike još uvek postoje i svakako je i to jedan od razloga što ovaj roman biva objavljen 2019. godine. Ali je takođe važno reći i da je ovo roman detaljno nijansiranih likova, neverovatnih sudbina, ispunjen strastima i preokretima, neizvestan i napet do samog kraja, rečju – veličanstvena saga za pamćenje.

Autorka teksta: Jasmina Vrbavac

Jasmina Vrbavac

Emisiju Vavilona u celosti možete pogledati na njihovom Jutjub kanalu.