blumeri

Almudena Grandes (1960–2021) bila je jedna od najvažnijih savremenih španskih književnica autorka trinaest romana i tri knjige priča o životima i osećanjima običnih ljudi pregaženih istorijom zločina i naslija, o ranama i ožiljicima koje je za sobom ostavila Frankova diktatura u Španiji.

Pripadala je generaciji koja je punoletstvo dočekala u demokratskoj Španiji: studirala je  geografiju i istoriju u Madridu i odmah se priključila pokretu kontrakulture – La movida Madrilena – stvaranju jedne nove i drugačije, buntovničke umetničke scene, osećanju da se slobodno može živeti i misliti. Oslanjajući se na iskustva tokom tih mladalačkih godina i takovg pokreta, razbijajući tabue  i u književnosti, napisala je svoj prvi roman Odrastanje Lulu (1989; po kome je snimljen čuveni film Bigasa Lune), doneo joj je i prvu nagradu, a do kraja svoje bogate spisateljske karijere zaslužiće gotovo 20 najprestižnijih nacionalnih i internacionalnih priznanja. U neke od njenih najpoznatijih i najuspelijih romana takođe spadaju i Atlas de geografía humana (1998), El corazón helado (2007), Inés y la alegría (2010) i Los Pacientes del Doctor García (2017), od kojih se poslednja dva nalaze u sastavu nedovršenog šestoknjižja epskih razmera pod nazivom Epizode beskonačnog rata.

O problemima, krizama i izazovima savremenog društva pisala je i u kolumnama  dnevnih novina El Pais, komentarisala događaje na radiju, aktivno učestvovala  u femenističkim pokretima  i protestima.

Na političkoj sceni autorka je bila prodoran glas levice, borac za ljudska prava i prava žena, protivnik svake vrste nasilja, rasizma i terorizma, oštri kritičar savremenog društva opijenog materijalizmom i konzumerizmom.

www.almudenagrandes.com

Nemački pisac Lajf Rant rođen je 1983. u Frankfurtu na Majni. Živi u Majntalu i Berlinu.

Rant je studirao kreativno pisanje i kulturno novinarstvo. Godine 2006. bio je finalista na 14. otvorenom mikrofonu Literaturwerkstatt Berlin, a 2007. sa „Vli-Mintstroem-Project“ finalista nagrade Plopp! za radijsku dramu. Napisao je scenario pod nazivom „Innocence” za filmsku produkciju Razor Film i 2008. nastupio na Festivalu PROSANOVA.
Godine 2009. osvojio je nagradu žirija KulturSPIEGEL takmičenja, iste godine kada je njegov roman „Lichtspielhaus“ objavio Berlin Verlag. Godine 2010. Rant je osvojio prvu nagradu na MDR književnoj nagradi, a iste godine primio je i nagradu za debitantsko delo „Nikolas Born”. U obrazloženju poslednje nagrade stoji da Rant „scene mladih predstavlja kao vrlo složene, dinamične kulturne mašine koje su dizajnirane tako da neprestano utiču na moderan način života.“

Godine 2011. dobio je nagradu „Ernst Vilner” u sklopu Nagrade Ingeborg Bahman za odlomak iz romanesknog projekta „Schimmernder Dunst über Coby County“. Roman je ubrzo nakon toga objavio Berlin Verlag i zadobio je veliku pažnju književne kritike; a dnevne novine „Frankfurter algemajne cajtung” nazvale su ga „verovatno najuzbudljivijom knjigom sezone”. Sledeće godine, 2012, Rant je nagrađen Dizeldorfskom nagradom za književnost. Godine 2016. biće ovenčan još jednom nagradom, „Erih Frid“. Napisao je i roman „Planet Magnon” (2015), a njegov najnoviji roman „Allegro pastell” (2020) smatra se najuspelijim delom ovog autora dosad, na koje će se svaki budući milenijalski roman nužno oslanjati.

Lučijan Dan Teodorović rođen je 1975. Urednik je edicije „Ego.Proza” Izdavačke kuće Polirom i urednik nedeljnika Suplimentul de cultură. U periodu od 2002. i 2006. bio je glavni urednik Izdavačke kuće Polirom.

Svojim proznim i pozorišnim delima, kao i člancima, sarađivao je u različitim publikacijama u zemlji i inostranstvu. Autor je ili koautor nekoliko scenarija za film i televiziju. Objavljena dela: Cu puțin timp înaintea coborîrii extratereștrilor printre noi (2005); Lumea văzută printr-o gaură de mărimea unei țigări marijuana (2000); Circul nostru vă prezintă: (2002, 2007); Atunci iam ars două palme (2004)¸ Celelalte povești de dragoste (2009; 2013); Matej Brunul (2011). Matej Brunul je 2012. godine dobio Književnu nagradu „Augustin Frățilă”, Nagradu časopisa Observator cultural, Nacionalnu nagradu za prozu lista Ziarului de Iași, Nagradu za prozu koju dodeljuje časopis Ateneu, Specijalnu nagradu za prozu Gala Industriei de Carte iz Rumunije, a časopis Contrafort ga je proglasio „Knjigom godine”.

Više o autoru

Jana Bukova, književnica, pesnikinja i prevoditeljka, rođena je 1968. godine u Sofiji. Smatra se jednim od najznačajnijih bugarskih autora XXI veka. Diplomirala je klasičnu filologiju na Univerzitetu u Sofiji. Napisala je zbirke poezije Дворците на Диоклециан (Dioklecijanove palate, 1995), Лодка в окото (Čamac u oku, 2000), Минималната градина (Minimalistička bašta, 2006), Записки на жената призрак (Beleške fantomke, 2018); zbirke priča К като всичко (K kao bilo šta, 2006, reizdanje 2018), 4 приказки без връщане (Četiri priče bez povratka, 2016) i, po rečima kritičara, „borhesovski roman” Putovanje u pravcu senke (2009, reizdanje 2014). Takođe prevodi dela moderne grčke i antičke poezije, između ostalih, Pindara, Sapfe, Katula, Maksima Ispovednika, Miltosa Sahturisa i Kostasa Montisa. Dobitnica je Nacionalne nagrade za poeziju „Ivan Nikolov” 2019. i Nacionalne nagrade „Hristo G. Danov” za prevod Pindarovih Pitijskih oda 2012.

Više o autorki

Bjanka Belova (1970) češka je književnica bugarskog porekla, rođena u Pragu, gde živi na pola puta između balkanskog i britanskog dela svoje porodice. Pročula se još na samom početku svoje karijere po debitantskom delu Sentimentální roman (2009). Veliki proboj napravila je dve godine kasnije sa romanom Mrtvý muž (Mrtvac, 2011). Kritika je sa oduševljenjem dočekala i naredna ostvarenja: Celý den se nic nestane (Ništa se ne dešava ceo dan, 2013), Jezero (2016), Mona (2019), Tyhle fragmenty (Ovi fragmenti, 2021), Ostrov (2022). Jezero joj je donelo i prestižne nagrade „Magnesia Litera” i EU nagradu za književnost. Dela su joj prevedena na više od 20 svetskih jezika, a njene kratke priče su se našle u brojnim antologijama. Belova je čuvena po svom umeću da oslika najfinije nijanse međuljudskih odnosa, ali i po tome što se ne usteže da postavlja teška pitanja niti da govori o gorućim temama današnjeg društva. Studirala je ekonomiju i bavi se prevođenjem sa engleskog jezika.

Više o autorki

Tom Kristensen (1893–1974), danski pesnik, romanopisac, književni kritičar i novinar, važi za jednog od ključnih stvaralaca tzv. izgubljene generacije nakon Prvog svetskog rata i jednog od najeminentnijih danskih književnika uopšte. Rođen je u Londonu, odrasta u Kopenhagenu, gde završava fakultet. Karijeru započinje kao književni kritičar, ali se uporedo bavi i pisanjem. Hvale ga kao jednog od najživopisnijih pesnika tog doba, a postaje poznat i kao „pesnik straha”. Njegove zbirke pesama Fribytterdrømme (1920) i Mirakler (1922) svrstavaju se u klasike danskog ekspresionizma, dok se pesme iz zbirke Påfuglefjeren (1922) mogu smatrati manifestom moderne. Roman Vandalizam (1930) ocenjen je kao njegovo najznačajnije delo, a zasnovan je i na ličnom iskustvu, pošto je, poput svog junaka, i sam Kristensen imao velikih problema sa alkoholom. Takođe je napisao i revolucionarni futurističko-ekspresionistički roman Livets Arabesk (1921), još nekoliko romana, pregršt priča, komemorativnih pesama, eseja i putopisa. Na danski je preveo dela Teodora Drajzera, Remarka, Šilera i mnogih drugih. Primljen je u originalno članstvo Danske akademije po njenom osnivanju 1960, a potom dobija i najprestižniju književnu nagradu te institucije 1968. godine.

RADOSLAV PETKOVIĆ nació en 1953 en Belgrado.
Ha publicado las novelas: Put u Dvigrad (1979, Premio “Miloš Crnjanski”), Zapisi iz godine jagoda (1983), Senke na zidu (1985), Destino y observaciones (1993, premios “Meša Selimović” y “Premio Borba” al libro del año, premio NIN a la novela del año) y Savršeno sećanje na smrt (2008, premio Borisav Stanković); libros de cuentos: Izveštaj o kugi (1989, “Premio Andrić”) y Čovek koji je živeo u snovima (1998, “Premio Vital” al libro del año); y los ensayos: Ogled o mački (1995), O Mikelanđelu govoreći (2006), Vizantijski internet (2007), Upotreba vilenjaka (2008), Događaj godine (2010) y Kolumbovo jaje (2017, premio “Dušan Vasiljev”).

Anja Marković (1988, Beograd) urednica je i pesnikinja. Diplomirala je na Katedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Godine 2012. objavila zbirku pesama „Napolju su ljudi“ (SKC Kragujevac, edicija „Prvenac”), za koju je dobila Brankovu nagradu, a potom i zbirku „Kowloon: o gladima“ (Kontrast 2016). Pesme su joj prevedene na engleski, grčki i slovenački, objavljivane po raznim časopisima i portalima, i uvrštene u antologije „Meko tkivo“, „Ovo nije dom“ i „Logične pobune“. Sa Udruženjem „Nebograd” sarađivala na projektu „Novi kompozitori i nova lirika“. Njen urednički rad obeležio je izdavačke kuće Dereta, Blum, Kontrast i Karpos. 

Alen Bešić (1975, Bihać), diplomirao je na Odseku za srpsku književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Objavio je četiri knjige poezije, kao i dve knjige izabranih književnih kritika i eseja. Prevodi sa engleskog jezika (Brus Četvin, Džon Fauls, Derek Volkot, Džamejka Kinkejd, Džin Ris, Toni Hogland, Eni Pru, Tedžu Kol, Maks Porter, Džojs Kerol Outs, Klodija Rankin, Džefri Judžinidis…). Za poeziju je dobio nagrade „Branko Miljković“ i „Risto Ratković“, a za prevod Nagradu „Miloš N. Đurić“. Od 2007. godine radi kao urednik časopisa za književnost i teoriju Polja, a od 2012. i kao urednik izdavačke delatnosti Kulturnog centra Novog Sada. Živi u Novom Sadu.

Ana Marija Grbić (Beograd, 1987) srpska je pesnikinja, crtač poetskih stripova i ilustrator svojih i tuđih pesama. Rođena je 4. oktobra 1987. godine u Beogradu. Studirala je Filološki fakultet u Beogradu, smer srpski jezik i književnost sa svetskom književnošću, magistrirala na srpskoj književnosti, gde trenutno pohađa doktorske studije. Osnivač je i koordinator pesničke grupe ARGH i mentor kreativnog pisanja. Dela su joj prevođena na poljski, engleski, makedonski i mađarski jezik. Član je Srpskog književnog društva. Objavila je sledeće zbirke poezije: „Da, ali nemoj se plašiti“ (Prvenac, 2012), „Venerini i ostali bregovi“ (LOM, 2014), „Zemlja 2.0“ (ARETE, 2017). Prevela je roman „Vegeterijanka“, Hang Kang, Dereta, 2016. Živi u Beogradu, gde radi kao mentor kreativnog pisanja, književni urednik, radio-voditelj i ilustrator. 

Bojan Vasić je pesnik i književni kritičar rođen 1985. godine u Banatskom Novom Selu u Srbiji. Pored poezije objavljuje i roman Vlastelinstva. Bio je član pesničke grupe zajedno s Tamarom Šuškić, Urošem Kotlajićem, Goranom Korunovićem i Vladimirom Tabaševićem, okupljene oko edicije Caché. Živi u Pančevu.

Dobitnik je nagrada Mladi Dis i Matićev šal za zbirku Srča kao nagradu Miroslav Antić i Vasko Popa za knjigu Toplo bilje. Zastupljen je u nizu generacijskih izbora. Vasićeve pesme prevođene su i na slovenački, poljski, engleski, nemački i makedonski jezik. Član je Srpskog književnog društva.

Sa svojim romanom Vlastelinstva ušao je u najuži izbor za nagradu Beogradski pobednik za 2023. godinu. Iste godine je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu.

Maša Seničić je rođena 1990. godine u Beogradu. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti i završila master studije Teorije dramskih umetnosti i medija. Bavi se pisanjem poezije i proze. Njena prva zbirka pesama „Okean” nagrađena je „Mladim Disom”, a 2019. godine izdala je drugu zbirku pesama „Povremena poput vikend-naselja”. Dobitnica je nagrade „Dušan Vasiljev” za 2019. godinu. Koselektorka je programa „Hrabri Balkan” (Festival autorskog filma), jedna je od osnivača Filmkulture i mentorka edukativnih programa ovog udruženja. Pored toga, Maša se bavi dokumentovanjem (kroz fotografiju, zapise) kako jugoslovenskih, tako i brojnih objekata koji su nastajali u prošlosti, a danas često opstaju fragmentarno ili kroz sećanje. Nedavno je u Zagrebu postavila izložbu „Zlatna obala”. Izložba obuhvata umetničko putovanje kroz razdoblje od 1970. do 2013. godine predstavljajući crnogorski hotelsko-turistički kompleks u Sutomoru. Trenutno pohađa doktorske naučne studije (FDU, Beograd) gde radi kao saradnica u nastavi. Radi kao urednica i novinarka, pre svega na onlajn portalima Before/After i Milica magazin.

Milica Špadijer rođena je 1989. u Beogradu. Završila je Filološku gimnaziju, osnovne i master studije na Katedri za klasične nauke na Filozofskom fakultetu, a trenutno je na doktorskim studijama Fakulteta dramskih umetnosti. Dobitnica je nagrade “Mladi Dis” za prvu neobjavljenu zbirku poezije za 2019. godinu. Objavila zbirku poezije „Šar-planina”. Poezija joj je objavljivana u elektronskim časopisima za knjiženost Eckermann i Libartes. Sa grčkog jezika prevela je roman “Kasandra i vuk” Margarite Karapanu u izdanju izdavačke kuće Dereta, kao i zbirku pesama „Afrodita u plavom” Petrosa Stefaneasa. Radi kao novinar Tanjuga, prevodilac sa grčkog jezika, profesor grčkog i latinskog i piše za nekoliko portala. Član je Udruženja novinara Srbije. 

Aleksandar Šurbatović (1973), završio je Opštu književnost i teoriju književnosti. Bio je dugogodišnji glavni urednik Izdavačke kuće Dereta, a takođe je uređivao rukopise u IK Filip Višnjić i Mali vrt. Do sada je uredio i priredio preko 350 naslova, uglavnom prevedene književnosti, a bavi se i prevođenjem proze i poezije sa engleskog jezika. Izdao je zbirke poezije „Mitologija spaljene zemlje“ (Filip Višnjić, 2010) i „Priče o gospođi Kon” (Kontrast izdavaštvo, 2015), kao i romane „Upokojavanje prosektora Majerhofera“ (Vulkan, 2011) i „Turčin šahista” (Blum, 2021).

Rođena je 1972. godine. Diplomirala je na Katedri za iberijske studije Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 2011. godine radi kao književni i konsekutivni/simultani prevodilac. U svojoj plodnoj karijeri prevela je na desetine naslova sa španskog, ali i sa engleskog jezika, a u najznačanije spadaju: Prognan sa svih strana: zagrobni život Monstruma iz Santjea Huana Gojtisola (2016, Dereta), Od Gaba do Marija: rodoslov hispanoameričkog buma Anhela Estebana i Ane Galjego Kujnas (2016, Dereta), Liberint Karla Frabetija (2006, Via Print), Priče sa zelenog kontinenta, zbirka odabranih kratkih formi Borhesa, Kortasara, Markesa i drugih velikana hispanoameričke književnosti (2001, Silmir). Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije, te ima status slobodnog umetnika. Takođe je i ovlašćeni sudski prevodilac za španski jezik.

Rođena je 1971. godine. Diplomirala je 1996. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Katedri za srpskohrvatski jezik i književnost za predavanje u školama sa nacionalnim zajednicama i na Katedri za srpski jezik i jugoslovensku književnost. Preko dve decenije radi kao novinar i prevodilac za dvojezične časopise koji promovišu prevođenje srpske i rumunske književnosti. U dosadašnjoj karijeri prevela je brojne pesme, romane, priče, eseje i članke rumunskih autora kao što su Mirča Elijade (nekoliko priča iz Fantastične proze, 2001–2003; roman Majtrej, 2020), Dojna Rušti (roman Lizuška, 2020), Ežen Jonesku (izbor iz groteskne poezije), Norman Manea (roman Crni koverat, 2016), Dan Soću (roman Urbanholija, 2016) i mnogi drugi. Živi u Novom Sadu.

Rođen je u Beogradu 1951. godine, gde i danas živi. Profesor je filozofije, književnik i prevodilac sa statusom slobodnog umetnika. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije i Udruženja stručnih i naučnih prevodilaca Srbije. Autor je romana Gospodar i glumica (Prosveta, Beograd, 1995), Smrt na granici (Prosveta, Beograd, 1997), Crni zmaj (Srpska knjiga, Ruma, 2002) i zbirke priča Put u akademiju (Narodna knjiga, Beograd, 2005). U svojoj dugogodišnjoj karijeri preveo je više od osamdeset dela sa nemačkog, francuskog i engleskog jezika, uključujući dela Artura Šopenhauera, Karla Jaspersa, Fridriha Šilera, Petera Vajsa, Lu Salome, Hendrika Hruna, Robertsona Dejvisa i mnogih drugih velikih mislilaca i književnika.

Jasmina Jovanović (1969) radi kao viši lektor za bugarski jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i diplomirala na grupi Bugarski jezik i književnost, a kasnije i magistrirala. Predaje Bugarsku književnost i Savremeni bugarski jezik, a takođe je autor nekoliko udžbenika iz bugarskog jezika za osnovnu školu. U uže oblasti njenog interesovanja spadaju nauka o književnosti i teorija prevođenja. U dosadašnjoj karijeri prevela je dela mnogih istaknutih bugarskih autora, poput Dejana Eneva, Ine Valčanove, Miroslava Penkova, Milena Ruskova, Borisa Hristova, Svetlane Dičeve, Nikolaja Hajtova, Georgija Markova, Viktora Paskova, Kalina Terzijskog.

Više o prevoditeljki

Uroš Nikolić (1982) rođen je u Zemunu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na grupi Češki jezik i književnost. Prevođenjem se bavi već trinaest godina. Do sada je sa češkog na srpski jezik preveo dela Jana Balabana, Jahima Topola, Ratke Denemarkove, Mareka Šindelke, Markete Pilatove, Egona Hostovskog, Patrika Ouržednjika, Mateja Horžave, Ivone Bžezinove, Lucije Faulerove, Irene Douskove, i mnogih drugih velikih čeških autora. Takođe prevodi i sa engleskog jezika.

Radoš Kosović rođen je 1984. u Beogradu. Po završetku klasičnog smera Filološke gimnazije, upisuje Filološki fakultet na Univerzitetu u Beogradu, gde će diplomirati na grupi za skandinavistiku. Master studije završava u Norveškoj, na Univerzitetu u Agderu. Prevođenjem sa norveškog i danskog jezika bavi se već gotovo četrnaest godina. Između ostalog, preveo je brojna prozna dela velikih autora poput Karla Uvea Knausgora, Justejna Gordera, Jensa Bjernebua, Erlenda Lua, Aleksandera Ćelanda, Juna Fosea, Jua Nesbea, Marije Par, Maje Lunde, Lin Ulman, Gunstejna Bakea, Nine Like, Gejra Guliksena, Tura Ulvena, Marije Navaro Skaranger, Terese Tungen, poeziju Tune Hednebe, Ćišti Blom, dramska dela Henrika Ibsena, ali i filozofske eseje Espena Hamera i Laša Svensena. Sa danskog je preveo prozna dela Karen Bliksen, Vilija Serensena, Hermana Banga Fosa, Jakoba Martina Strida, Dorte Nors, Kaspara Kolinga Nilsena, Tomasa Korsgora i Aste Olivije Nordenhof i Tove Ditlevsen. Dobio je Nagradu „Miloš N. Đurić” za najbolji književni prevod 2015. godine za roman Dani u povesti tišine Merete Linstrem, Nagradu „Aleksandar I. Spasić” 2013–2015. za prevod Filozofije slobode Laša Svensena, kao i Nagradu „Nikola Trajković” za prevod zbirke poezije Pas i anđeo Juna Fosea. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Miguel Roán (Miguel Rodríguez Andreu) (Vigo, 1981) es balcanólogo y director de la plataforma Balcanismos. Ha impartido conferencias en diferentes universidades y centros de estudio, entre ellos la Universidad Complutense, la Universidad Autónoma de Madrid, la Escuela EPIC, el Real Instituto Elcano o la Escuela Diplomática. Ha publicado diversos artículos académicos y colabora con medios como RTVE, El País o Esglobal. Fue editor de la revista Balkania, especializada en los estudios balcánicos (2008-2017). Asiste como consultor especializado para instituciones públicas y privadas con proyectos en el sudeste europeo. Es autor de los libros Anatomía serbia (2012) [traducido al serbio], Homofobia en los Balcanes (2015), Maratón balcánico (2018), Balcanismos (2020) y Belgrado brut (2023). Ha traducido al castellano a autores premiados como Ivo Andrić, Meša Selimović, Faruk Šehić, Dejan Tijago-Stanković, Darko Tuševljaković y Senka Marić. Ha sido traductor invitado de la residencia literaria Krokodil (Belgrado, 2021). Es doctor en CC.PP por la Universidad de Valencia.

Mirza Purić je književni prevodilac sa nemačkog i bosansko-hrvatsko-crnogorsko-srpskog jezika. On je saradnik urednik EuropeNov-a i interni prevodilac Sarajevske radionice pisaca. Od 2014. do 2017. bio je glavni urednik Asimptote. Objavio je nekoliko knjiga prevoda na BCMS, uključujući Ministarstvo specijalnih slučajeva Nathana Englandera, Idille mit ertrinkendem Hund Michaela Kohlmeiera i Hakavati Rabiha Alameddinea. Njegovi prevodi na engleski su se pojavili u Asimptoti, H.O.V., EuropeNov, AGNI, PEN America i drugde. Arhipelag je 2018. objavio njegov koprevod, sa Elen Elijas-Buršak, zbirke priča Miljenka Jergovića Inshallah, Madonna, Inshallah.

Biljana D. Obradović (1961, Bitolj) jeste pesnikinja, književna kritičarka, prevoditeljka i profesorka engleskog. Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirala na Univerzitetu u Virdžiniji, a doktorirala kreativno pisanje na Univerzitetu Nebraska. Njena prva zbirka pesama, Zaleđeni zagrljaji, dvojezično izdanje, dobila je nagradu Rastko Petrović za najbolju pesmu 1997. i najbolju knjigu 1998. Naredne zbirke uključuju Le Riche Monde 1999. godine, Tri pesnika u Nju Orleansu 2000, Little Disruptions in 2012. i anonimno 2017. godine. Njeni prevodilački radovi obuhvataju „Američki duh” Džona Džerija: Izabrane pesme (1999), srpske prevode Stenlija Kunica, Duga čamac (2007) i Petice: pedeset pesama srpskih i američkih pesnika, Dvojezična antologija, kao urednik i prevodilac (2002), engleski prevod Bratislava Milanovića, Doors in a Meadow (2011), prevod pesama Patrizia de Racheviltz, Dragi prijatelji (2012), i prevod izbora pesama Brusa Vajgla Šta nas spasava (2013). Njena dela su se pojavljivala u antologijama Poput groma: Pesnici odgovaraju na nasilje u Americi i Ki Vest: zbirka, kao i Kletva. Dobila je Književnu nagradu Miloš Đorđević,  Medalju Akademije umetnosti Masarik za umetnička dostignuća. Član je Udruženja književnika Srbije. Profesorka je engleskog jezika na Univerzitetu Ksavijer u Luizijani.

Igor Stanojević, reditelj, prevodilac, kulturni delatnik. Rođen je 1981. u Beogradu. Direktor je u Non Sequitur Productions, kustos u Beldocs – Međunarodnom festivalu filma od 2018. i saradnik Kulturnog dodatka Politike. Preveo je dela Bezimeni grad Hauarda Lavkrafta (2020), Betmen. Dvor sova Skota Snajdera (2018), Supermen. Crveni sin Marka Milara (2018), Vatra i bes: Bela kuća pod Trampovom upravom Majkla Vulfa (2018), Parker Ričarda Starka. [Knj. 4], Ubijalište Darvina Kuka (2017), Muški bukvar Volta Vitmana (2017).

Igor Cvijanović (1979, Tuzla), prevodilac, publicista i profesor, završio je osnovne i magistarske studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu 2019. Objavio je prevode proze Džona Barta, Eni Pru, Krisa Abanija, Rejfa Larsena, Džojs Kerol Outs, Dejvida Fostera Volasa i dr. Dobitnik je Nagrade za prevod godine Društva književnika Vojvodine (2012). Živi u Novom Sadu. Od 2011. zaposlen je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela kao nastavnik engleskog jezika gde izvodi nastavu na osnovim i master studijama za sve studijske grupe koje imaju engleski jezik kao obavezan ili izborni predmet. 

Sava Mihailović rođen je 1990. u Beogradu, gde živi i radi kao prevodilac. Među njegove prevode spadaju Odabrane priče Džona Kivera (Laguna, 2021), Kuća na granici Vilijama Houpa Hodžsona (Žir, 2021), i mnogi drugi. Autor je stručnih članaka „Problem prevođenja naših naučnih i stručnih dela na francuski jezik“  (časopis Mostovi), „Žaliti ili ne žaliti? Promenljivo prikazivanje nasilja u romanu Na Drini ćuprija Ive Andrića“ (Sveske Zadužbine Ive Andrića) i dr. Radi u prevodilačkoj agenciji Kliping kao viši prevodilac. 

Ema Pandrc (1992, Kragujevac) diplomirala je i magistrirala englesku filologiju sa visokom prosečnom ocenom na Fakultetu humanističkih nauka u Novom Sadu, gde je trenutno doktorant na modulu jezik-anglistika. Prevela je pesme savremenih umetnika Faruka Šehića i Dragane Milenković za međunarodni portal poezije Lirikline na engleski jezik. Objavila je i radove Davida Albaharija, Darka Tuševljakovića i Tanje Amočajeva. Redovni je lektor i urednik prevoda na engleski Rendala A. Majora. Ona je pozajmila svoj lingvistički i vokalni talenat kao portparol obrazovnih videa i kao glasovna glumica za likove iz igrica. Gospođa Pandrc trenutno radi kao slobodni prevodilac na engleski i srpski jezik. Autor je ili koautor nekoliko književnih tekstova, a izlagala je i na dvema naučnim konferencijama.

Aleksandar Šurbatović (1973), završio je Opštu književnost i teoriju književnosti. Bio je dugogodišnji glavni urednik Izdavačke kuće Dereta, a takođe je uređivao rukopise u IK Filip Višnjić i Mali vrt. Do sada je uredio i priredio preko 350 naslova, uglavnom prevedene književnosti, a bavi se i prevođenjem proze i poezije sa engleskog jezika. Izdao je zbirke poezije „Mitologija spaljene zemlje“ (Filip Višnjić, 2010) i „Priče o gospođi Kon” (Kontrast izdavaštvo, 2015), kao i romane „Upokojavanje prosektora Majerhofera“ (Vulkan, 2011) i „Turčin šahista“ (Blum, 2021).

Tamara Krstić (1974, Beograd), diplomirala je na grupi za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bila je autorka i urednica emisija „ Kod dva bela goluba“ i „Iza kulisa“. Bila je književna kritičarka i urednica na Radio Beogradu 2, programu kulture i umetnosti. Uređivala je i vodila temat „Gutenbergov odgovor“ koji je posvećen srpskoj književnosti. Objavljuje književne kritike, prikaze i intervjue u književnim časopisima. Bila je  članica je uredništva Letopisa Matice Srpske. Autorka je mnogih radova u zbornicima o savremenoj poeziji i prozi. Bila je članica mnogih žirija za dodelu književnih nagrada, između ostalih i NIN-ovog žirija kritike za najbolji roman godine.

Tijana Petković (1993) završila je Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu kao student generacije. Radila je kao lektor, a zatim i izvršni urednik u Izdavačkoj kući Dereta. Prevela je „Vilinski vodič kroz mitski svet ljudskih bića” sa ruskog jezika (Dereta, 2019) za koji je dobila Nagradu „Ljubiša Rajić“ za najbolji prvi objavljeni prevod UKPS-a.